Pripitomljavanje

To je totalno pripitomivo stvorenje. U pocetku je bezala po terarijumu, a kada bi je napokon uhvatila, gricnula bi me za prst I iskocila iz ruke I zbrisala ispod piljevine. Prvo sam joj svakodnevno spustala ruku I cekala da sama pridje, omirise me I popne se kako bi je iznela van terarijuma. Pooooosle nekog vremena je I pristala jer drugog nacina za izlaz nije imala. Izuzev sto mi je sto puta zbrisala preko pojilice i vracala se kod terarijuma kada ogladni. Ali ako imamo strpljenja, posle kraceg vremenskog perioda, beli mis postaje pravi kucni ljubimac, od koga se ne mozemo odvajati.   

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=39813

Igrarije

Prosto zadivljujuce koliko beli mis moze da trci na tockicu, u stanju je da bez problema provede u njemu ceo dan. A I na njemu, u smislu da samo prednjim sapicama pomera krug koji dobije vrtoglavu brzinu. Ili da se blesavo popne na tockic i kada pada prevrne na ledja I tako trideset puta za redom. Tockic je jedna od zanimacija koju bi trebalo svaki misic da ima.

 

 

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=39812

Briga

Ljubimcu kakav je beli mis, potrebno je menjati piljevinu barem na tri dana, jer ce njihova  Ja

mokraca jakog mirisa uciniti svoje.

Mrvici drzim pojilicu za vodu, koja joj vise koristi za beg nego za pravu svrhu, gotovo i da ne pije vodu. Kada sam imala hrcke, vodu im nisam ni davala, a ziveli su nekoliko godina. Dosta ljudi drzi posudice za vodu na dnu terarijuma, dok neki i ne drze uopste, tada bi trebali davati vise voca i povrca kako bi misici vodu dobijali preko njih.

 

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=39811

Mrvica

Ja sam fascinirana ovim malim stvorenjem snezno bele boje I crvenih okica .Ja imam jednu zenku-belog misa, secam se kada sam je kupovala, iako su svi beli misevi bili isti nisam mogla da se odlucim kojeg cu poneti kuci. Sada moju malu Mrvicu kako je zovem drzim u terarijumu. Dno je prekriveno piljevinom, a u uglovima stavim malo vise, jer voli da se zavlaci I onda joj samo njuskica vidi. A kada se uplasi smugne ispod I ne dise par sekundi, dok ‘opasnost’ ne prodje, iako joj cela pozadina I repic viri.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=39810

Staniste

Zivi u porodicnoj grupi koju cini dominantni muzijak I nekoliko zenki I mladunaca. Svaka grupa zauzima odredjenu teritoriju I obelezava je izlucevinom mirisnih zlezda i mokracom. Oglasavaju se cicanjem. Na skrovitim mestima grade gnezda od papirica I raznih odpadaka. Jedan od razloga njihove siroke rasprostranjenosti I opstanka jeste I visoka stopa razmnozavanja. Svaka zenka godisnje moze imati I do deset legala.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=39809

Kucni mis

Kucni mis je svoj dom pronasao u ljudskim naseljuma i rasprostranio se svuda gde ima ljudi. Smatra se da je, posle coveka kucni mis najsire rasprostranjen sisar na svetu jer zivi svuda na zemlji, osim na Grenlandu i Antartiku . Njegovo malo, zbijeno telo omogucava mu provlacenje kroz uske prostore. Brz je i okretan, a osim sto dobro trci, vrlo se spretno penje i dobro pliva. Hrani se svim namirnicama i otpacima koje moze da nadje.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=39808

Glodari

Glodari (Rodentia) su najveći red sisara. Ova skupina broji oko 2.270 vrsta, što čini oko 42% svih vrsta sisara. Žive širom sveta u raznovrsnim životnim uslovima. Veličina varira od 6 cm dužine i 7 g težine (afrički patuljasti miš) do 130 cm dužine i 45 kg težine (kapibara), ali je većina vrsta relativno mala, dužine između 8 i 35 cm.

Oblik tela je uglavnom vrlo sličan osim malog broja izuzetaka koji su zbog prilagođavanja posebnim uslovima života razvili i neke posebne telesne osobine (odskočne noge, noge za kopanje, letne kožice i sl.).

Najvažnija osobina vilice glodara su povećani sekutići gornje i donje vilice.

Glodari imaju 16 ili 20 trajnih zuba, pri čemu većina vrsta ni nema mlečne zube (osim vrsta iz nadfamilije Cavioidea, kojima izrastu trajni zubi još pre nego što se okote). U svakoj polovini vilice imaju po jedan sekutić (Dens incisivus), koji se još naziva i „zub glodavac“. Donji sekutići su najčešće duži od gornjih. Iza njih dolazi prazan prostor koji se zove dijastema, a očnjaci im nisu razvijeni.

Zubi glodara po pravilu nemaju koren. Prema mestu izrastanja zuba imaju zubnu šupljinu i rastu tokom celog života. Za razliku od njih, kutnjaci imaju ograničen rast.

 

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=39282

Čestitamo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=38988